Epic, samostalna izložba najnovijih radova Nikole Kolje Božovića, predstavlja čin trbuhozborstva kroz prizmu performansa i igre, konceptualno i transnacionalno iščitavanje mita Sui generisi Antemurale Christianitatisu nameri da uspostavi vezu između politike, nasleđa i zabave. Transponovanjem južnoslovenskih folklornih epova o Marku u današnje doba i u formu performansa, Božović prati logični sled prelaska pripovedačke žanrovske forme četrnaestog veka (deseterička epika izvođena uz gusle) u popularne žanrove današnjice (animacija, performans, pseudo-dokumentarizam i selfi), projektujući recidive epske forme i motiva, kao što su Markov buzdovan šestoperac ili verni konj Šarac, u stilizovane i komodifikovane postindustrijske fragmente.
Marko je samosvesni mit; mit koji je zasnovan na prethodnim mitovima i na njih se nadograđuje. Istorijska ličnost Marko Mrnjavčević, vladar sa sedištem u Prilepu u današnjoj zapadnoj Makedoniji, ustupio je mesto mitskom Marku Kraljeviću, borcu protiv opresivne otomanske vlasti. Marko je nesavršeni, ali omiljeni heroj južnoslovenske epike: prgav i tvrdoglav, svojeglav, inadžija, kavgadžija, megdandžija i kafanski čovek, poznat po nadljudskoj snazi i hrabrosti.
Kako bi ovaj heroj izgledao danas? Da li bi učestvovao na rijaliti programima? Da li bi njegova izražena muževnost bila dovedena u pitanje? Božović prepoznaje želju za karakterizacijom i bližom identifikacijom sa herojem (Zanima me kakav je bio čovek? Da li je on deo mene danas ili nije?) i istražuje je kroz duhovitu seriju radova kojima epski diskurs vezuje za savremenu opsesiju popularnošću.
Božovićev dosadašnji umetnički rad često koristi humor kroz igru elemenata, a sada on pronalazi i maske potrebne za tu igru, predstavljajući Marka kroz fiktivne autobiografske uloge: preduzetnik, zabavljač, političar, pin-up, heroj, rok zvezda, diva/neandertalac, umetnik. Uz pomoć perike, kostima i šminke, umetnik stvara seriju konceptualnih portreta koji kritikuju mitove roda i identiteta, projektujući uznemirujuće ranjiv i ambivalentan lik koji želi da se dopadne, dok epske parafraze služe kao dekor fikcije i performansa gde umetnik istražuje savremene opsesije heroizmom, popularnošću i mitologijom. Marko / Kolja je groteskni ali dopadljivi heroj spreman na sve.
I sporedni karakteri prolaze značajne zamene u nomenklaturi – umetnik pretvara pravoslavno monoglasje u seriju monologa, interpretirajući Vilu Ravijojlu ili Musu Kesedžiju kroz avatare vedrih boja prekrivenih mekim, dekorativnim materijalima: u igračke. Oslobođeni ljudske forme, oni postaju čudovišta dečije sobe, strašno-smešni i zabavni saputnici ove balade za dvadesetprvi vek.
U doba post-istorije Marko najzad nalazi trenutak za svoj comeback; odgovara mu sirova stvarnost neoliberalnog kapitalizma, stanje permanentnog pregovora, služenje stotini gospodara ali i zadržan tajni stožer ličnog dostojanstva. Njegov mačizam je metafora vitalnosti srpskog naroda, koja pak zavisi od ugovora i dogovora sa raznim spoljašnjim i unutrašnjim faktorima. On reflektuje svest u stanju permanentne krize iz koje se izvlači i provlači prerušavanjem, zauzimanjem busije, preoravanjem drumova, inatom i kavgom – elementima mitologizovanog balkanskog mita koji koristi sopstveni stereotip kao templejt, kao robu i valutu, kao rasterećenje i utehu od nadolazeće modernizacije.
Marko je ujedno i autoportret umetnika i dualna ličnost srpske epike koja graniči fantaziju s istorijom, nudeći više verzija istog narativa. U kontekstu Božovićevog dosadašnjeg izraza, koji se bavio automotornom brzinom, trofejima i para-identitetom, Marko postaje i kolekcionar i trofej post-istorijske prošlosti koji vodi bitku ne za autentičnost ili slobodu, već za viralno preživljavanje kroz beskrajne varijacije ponude i potražnje.
Drugim rečima, opet to, malo drukčije.
Marko među Latinima, © Nikola Kolja Božović 2018.
Alexandra Lazar 