Kao i svi rokeri na zalasku Herst je ljubav prema farmakologiji zamenio religijom – verom u novac.
Herst je ujahao u Srbiju na olinjalom kljusetu stare rokerske slave. Umetnik koji je ’97 učestvovao u spektaklu poznatom kao “Senzacija”, da bi deset godina kasnije izgubio podršku kritike kada je počeo da slika, te prodavao sopstvene devalvirane radove na aukciji u Sotebiju, najzad je na svetskoj turi došao i do nas. Kao i svi rokeri na zalasku, i Herst je ljubav prema farmakologiji zamenio religijom: verom u novac, da budemo precizni. Izložba “Nova Religija” u Muzeju Savremene Umetnosti Vojvodine koja prikazuje Hirstove grafike i skulpture iz pseudo-sakralnog ciklusa, predstavlja daleki odjek njegovih čuvenih ranih radova.
Devedesete godine prošlog veka su u Britaniji bile period društvene transformacije. Novi laburisti, na čelu sa Tonijem Blerom, i Nova umetnost oličena u “Mladim britanskim umetnicima” (Young British Artists) – generički termin koji zvuči više kao mlad krompir nego umetnički pokret – doneli su talas provokativnih promena. Reč “novo”, do tada rezervisana za brending, prodire u sve sfere društva: nova umetnost, nova Britanija, novi, sjajni milenijum koji izlazi iz senke tačerizma i odražava goruću želju za komercijalnim uspehom. Otvoreno tržiste pokreće preduzetničke inicijative i optimističnu veru u potencijal za pravljenje novca. Pokreću se alternativni umetnički prostori, kao sto je legendarna izložba “Friz” (“Freeze”, 1988) u istočnom Londonu, čiji je kustos do tada nepoznati Dejmijan Herst.
Mladi britanski umetnici se konzervativizmu suprotstavljaju šokom i spektaklom, pozajmljujući stilske aspekte minimalizma, konceptualističke umetnosti i pop art-a, kao i mračnije savremene gotike. Praveći igračke za super-bogate, oni okupljaju novu generaciju kolekcionara: biznismeni su fascinirani vitalnošću bez preterane dubine za koju ne treba moralisati niti poznavati istoriju umetnosti. Dovoljan je zajednički jezik novca.
Žurke, tračevi i cene zasenjuju umetnost, iako najznačajnija dela – kao što je Herstova ajkula u formalinu – ostaju paradigme vremena. Vrhunac je bila “Senzacija”, posle čega hajp postepeno opada. Četvrt veka kasnije, mladi umetnici su pedesetogodišnjaci, a kontroverzni konceptualistički pop utopljen je u establišment.
Herst, koji je odličan kustos, u medjuvremenu je postao vlasnik kompanije Sajens Ltd. (Science Ltd.) i Njuport strit (Newport Street) galerije, u kojoj izlaže radove iz privatne kolekcije. Sajens ima oko 160 zaposlenih, koji pod visokim obezbeđenjem štancuju fotorealističke slike ćelija raka, logoe, političke slogane i druge simulakre različitih aspekata društvenih bolesti. Ova industrijska hiperprodukcija daleko nadmašuje Vorholovu Fabriku: do 2013. godine Herstov personalizovani umetnički opus broji šest hiljada slika i skulptura i preko dve hiljade crteža. Njegov brend se štampa kao novac.
Umetnički proces je brz, jer se ne bavi idejom. Polazeći od toga da je sve već viđeno, preuzima motive, teme, ideje, slično kao što reklame koriste slike i slogane. Smrtnost i novac ostaju dominantna interesovanja, dok su nauka i religija predstavljene kao dve strane istog straha od smrti. Kod lobanje optočene dijamantima strahopoštovanje uliva cena (50 miliona funti), dok kod ajkule u formalinu (“Fizička nemogućnost smrti u svesti živog bića”) fizička bliskost smrti provocira strah.
Za razliku od plitkoumnog pakla kapitalističkog kiča koji stvara njegov uzor Džef Kuns, Herst zadire u dublje teme praznim jezikom advertajzinga. Lični stav je simuliran, umetnik ostaje sakriven, kao lik iz kultne serije “Nejtan Barli” (Nathan Barley) iz 2005, parodija vremena u kome svaki idiot može da prodre u medije. Na sličan način na koji serija koristi internet i digitalnu televiziju, Herst koristi Blerovo tržište: ponuda hipnotiše potražnju, zatim metastazira u sveprisutnu robu, gde uvreda i simbol postaju generacijski ideal.
Klinac koji je nekada bio besprizorni na ulicama Lidsa ne veruje nikome i ni u šta, minuciozno kontrolišući proces kojim odlaže lične strepnje. Umetnost mu donosi momenat unutrašnjeg mira, ali kada je reč o pojavnom svetu umetničkog tržišta, Dejmijan će radije prevariti nego biti prevaren.
Kulturni dodatak Politike, 3 septembar 2016.
Alexandra Lazar 