Otvorena knjiga Balkana

6-dom-kulture-cacak

 

Ulazeći u Dom kulture u Čačku pomišljam na izložbu “Prekasno” (2008), kojom su umetnički duo Elmgrin i Dragset transformisali Londonsku galeriju Viktorija Miro, i pitam se kako bi ti umetnici – koji će se sledeće godine naći u ulozi kustosa Istanbulskog bijenala – protumačili specifičnost ovog trenutka.

Izložba “Prekasno” je postavljena početkom svetske ekonomske krize 2008, kao komentar sterilnog društvenog prostora koji je sve više podvrgnut pravilima – od zabrane pušenja, licenci za alkohol, sistema nadzora do ekonomske segregacije. Majkl Elmgrin i Ingar Dragset su galerijski prostor preobrazili u napušteno mesto gde je zabava prošla, svetla su pogašena, nema nikoga na podijumu za ples, dok se disko-kugla još uvek polako okreće, označavajući dolazak vremena u kome je sve regulisano, pa i druženje, ljubav i bliskost.

Izložbeni prostor Doma kulture takođe krasi jedna mala disko-kugla, zaboravljena među svetlima, ali taj prostor ne ukazuje na gubitak zajedništva, već na složenost zajednice.

Ovaj rad je deo postavke petog internacionalnog bijenala pod nazivom “Biblioteka – otvorena knjiga Balkana”, koju je osmislio umetnik Božidar Plazinić. Izložbu je 5. novembra otvorio Gunar B. Kvaran, direktor muzeja savremene umetnosti Astrup Fernli iz Osla, a predstavio je profesor Likovne akademije u Beogradu, likovni kritičar Nikola Šuica.

“Biblioteka – otvorena knjiga Balkana” nastala je 2006. godine kao manifestacija umetnika balkanskog regiona i gostujućih zemalja. Ove godine predstavlja 67 umetnika i umetnica iz 24 zemlje.

Muzički program je dao posebnu boju otvaranju. Umesto neformalnog di-džeja, što bi priličilo nekom savremenom svetskom bijenalu, pojavili su se operski pevači, na čelu sa prvakinjom Beogradske opere Radmilom Bakočević, ali i devetnaestogodisnji svetski prvak u harmonici, Dušan Čeganjac, uz klavirsku pratnju brata Stefana. Ovakav program zaokružio je sliku višegeneracijskih tradicija i praksi, i upotpunio dijalošku ulogu bijenala kao procesa koji revitalizuje prijateljstvo i nasleđe.

Vizuelni program nije homogena postavka u beloj kocki, već kompleksna biblioteka umetničkih radova predstavljenih u tri izložbena prostora – u Domu kulture, galeriji Narodnog muzeja i depou Međuopštinskog istorijskog arhiva u Čačku.

Izložba ima dve tematske okosnice: identitet i prirodu, koje su često blisko povezane. Deluje kao vremeplov praksi i interesovanja, u kome su izmešani prošlost i sadašnjost, činjenice i fikcija.

Dom kulture je zdanje sa obeležjima modernizma iz sedamdesetih koje je izdržalo tranziciju skupa sa zajednicom kojoj služi; nije proslo kroz džentrifikaciju niti revitalizaciju, već se i dalje drži kao centar svih lokalnih kulturnih manifestacija, prepuštajući umetnicima da se uhvate u koštac s prostorom i izbore sa njegovim ograničenjima. Stoga je šteta što oni to ne čine, već prepuštaju radovima da deluju, kao vinjete, izolovani jedni od drugih i od enterijera.

2-aleksandar-rafajlovic

Aleksandar Rafajlović, Firma, 2014/15

 

1-a-dimitrijevic-the-end-of-game

Aleksandar Dimitrijević, The End of Game, 2014/15

Na to da je potpis problematičan pečat identiteta ukazuju radovi dva Aleksandra – Rafajlovića i Dimitrijevića – čiji se slikarski potpisi gledaju preko sale. Rafajlovićev, izveden u LED svetlima i pozlati, i Dimitrijevićev, sav u rapidnom slikarskom gestu, deluju kao “dvoboj istoka i zapada”: koristeci se jezikom dve velike umetničke tradicije, ikonopisanja i gestualnog slikarstva, oni premošćuju reč i sliku (logos i ikonu) brendiranjem sopstvenog identiteta.

Dom kulture, poznat i po najvecem živom fikusu na Balkanu, ostavlja upečatljiv utisak radovima ispunjenim subverzivnim humorom (‘Foto safari’ Milice i Vladimira Perića), istrzanim trenucima intime (Džeko Hodžić) i drugim intrigantnim temama.

10-talent-1

Milica i Vladimir Perić, Foto-safari, 1995.

 

Prirodno okruženje je u fokusu postavke u galeriji Narodnog muzeja i depou Međuopštinskog istorijskog arhiva. Umetničke instalacije u tim prostorima nastale su kao odgovor na želju za povezivanjem s prirodom. Izvođene su direktno na tlu ili u prirodnim materijalima (zemlja, pesak, led), i prenose ritmove i tokove prirode, angažovanje u društvu i prirodi. Ta vrsta rada predstavlja alternativne pravce stvaranja, koji se bave pitanjima izvan umetničkog tržista.

Među njima treba istaći estetiku ekološke komune i filozofskog projekta Porodice bistrih potoka (Božidar Mandić), gustu aromu slika stvorenih kontrolisanim izlaganjem kiši, suncu ili snegu Đorđa Stanojevića i atmosferični multimedijalni prostor “Ishodišta” umetnice i matematičarke Marice Radojčić.

“Ishodišta” se bave korenima, počecima, beskonačnošću i apstraktnim algoritmima (autorka na svoja pitanja ne traži konkretni odgovor), dok se Stanojevićeve slike predaju elementima i energiji prirode; on materijalu intuitivno veruje. Kiša i mraz spiraju pigment i stvaraju taktilne erozije, raslojenost, kristalizaciju.

Pomalo po strani, u galeriji je i skica za rad “Prsten kupine”, britanskog umetnika Dejvida Neša, iz 1989. godine. Skica je nacrt za rad koji se sastoji iz posađenog kruga kupinovog žbunja koje raste upleteno u prsten, organski formirajući skulptoralnu formu. Neš je tokom godina stvorio preko 2000 skulptura koristeći živi materijal (paprat, kupinu, granje, drvo), fizičku geografiju prostora, energetske cikluse i kretanja u prirodi.

U odnosu na pionire lend arta (land art), radovi izloženi na bijenalu nisu monumentalnih dimenzija, ali ukazuju na značaj preispitivanja terestrijalnih odnosa, ekoloških pozicija, kao i na veze između čoveka i zemlje.

“Biblioteka – otvorena knjiga Balkana” osvežava pristupom, a nadolazeće klimatske i društvene promene će razgovore o čoveku i prirodi još dugo činiti aktuelnim.

7-ekologija

Ekologija. Gordana Kaljalović, David Nash, Božidar Mandić, Đorđe Stanojević, Slobodanka Marjanović

*

 

Objavljeno u Kulturnom dodatku Politike 12. novembra 2016.